JELENA STUPLJANIN

Ljubav Na Prvo Čitanje

BLIC, Autor: Tatjana Nježić

Glumica Jelena Stupljanin snima u Beogradu

“Došla sam iz Amerike da bih sa Goranom Radovanovićem radila film „Hitna pomoć“ čiji me je scenario, priznajem, zaista privukao – kaže na početku razgovora za „Blic“ glumica Jelena Stupljanin koja je pre nešto više od dve godine otišla u Ameriku gde je završila „Ektors studio“ i diplomirala pred komisijom u sastavu Robert de Niro, Džesika Lang, Meril Strip”
Čime vas je privukao scenario?
“Scenario me je privukao i na ličnoj i na socijalnoj osnovi; tri ljudske priče koje se prepliću pre i posle čuvenog 5. oktobra. Jake su, i tačne. Nikog ne kritikuju i nikog ne okrivljuju. I nikoga ne hvale. Jezikom umetnosti oslikavaju presek burnih i nimalo lakih vremena, na svoj način ukazujući na važnost, pa ako hoćete, i na lepotu praštanja. Junaci na razmeđi nade i beznađa, straha i snova… To je priča na filmu koji bih i lično želela da pogledam. Goran je za ovaj scenario dobio i nagrade. A meni se scenario dopao na prvo čitanje, a kroz razgovor s njim i koncept koji zastupa i moja uloga – te sam tako (na njegov poziv) došla iz Amerike zbog rada na tom filmu”
Vaša uloga je…?
“Igram Norvežanku, jedinu strankinju u filmu, koja se zove Ingre Sullevan. Glavni partner mi je Nenad Jezdić, koji igra vozača hitne pomoći. Glumac, uz koga je zadovoljstvo igrati. Smatram ovu ulogu važnim iskustvom, između ostalog i zato što sam zbog nje čak učila norveški. Naime, Ingre Sullevan je predstavnik organizacije za humanitarnu pomoć koja se radnicima hitne pomoći obraća i na norveškom. To, razume se, rezultira, da ih tako nazovemo, neuobičajenim situacijama. A takve vrste poigravanja u ovom poslu baš volim”
O kakvim sličnostima, odnosno razlikama između vas i vaše junakinje možemo govoriti?
“Ima između nje i mene i ključnih razlika, ali i važnih sličnosti, da ne kažem bliskosti. Naime, ona je strankinja koja je došla na ove naše prostore na koje gleda kao na mesto velikih promena ljudske svesti, a dolazi iz zemlje koja, bar u skoroj istoriji, nikad za tako nešto, pa čak ni slično, nije ni čula. Ipak, ono što mi je bilo blisko u odnosu na nju jeste egzotika upoznavanja novog mesta u kome treba da provedeš izvesno vreme”
Asocira li vas na vaš boravak u Americi?
“Konteksti su, naravno, vrlo različiti, ali boravak u stranoj sredini, u svoj svojoj lepoti i izazovnosti, uslovno ima zajednički imenitelj”
Diplomirali ste u Americi ni manje ni više nego pred komisijom u sastavu De Niro, Džesika Lang, Meril Strip…
“Nije retkost da takvi glumci budu gosti ove škole (ili gosti predavači ili komisija ili „samo“ posetioci). Čelnik „Ektors studija“ Ana Strazberg, udovica Lija Strazberga je, između ostalog, zbog muževljeve zaostavštine i jedinstvenog metoda za glumce koje je on, oslonjen na rad velikih Rusa, a pre svega reformatora Stanislavskog, osmislio, ostala u jako dobrim odnosima sa većinom glumaca koji su bili Lijevi studenti, a danas pomažu škole (Al Paćino, De Niro…) U svakom slučaju, uvek je, kao i ovde uostalom, dragoceno kada vas posmatraju, ocenjuju ili pohvale velikani glumišta. A svaki put kada neko od njih dođe (u slučaju ispita De Niro i M. Strip), posle toga se ostane na koktelu, studenti postavljaju pitanja, razgovara se o glumi, ulogama… A to je posebna i zanimljivost i dragocenost”

Prati vas glas da ste oduševili De Nira. Kako ste se uopšte obreli u toj prestižnoj glumačkoj školi?
“Često sam razmišljala (obično između rada na predstavama ovde) kako bih volela da, i kad ne igram predstave, imam mesto gde bih se mogla obratiti kao student i usavršavati, raditi i dalje na sebi u onoj oblasti za koju mislim da nisam dovoljno glumački sazrela. Naravno, „Lee Strasberg Institute“ („Actors Studio“) je koncepcijski baš tako oformljeno mesto, gde glumci profesionalci dolaze sa svojim problemima, idejama, rade na ulogama (za pozorište ili film) koje priželjkuju, kojima se nadaju, koje će raditi… Prijavila sam se, poslala svoje radove i dobila odgovor da sam primljena (!), odnosno poziv da dođem. A velika podrška u tome mi je bila Goca Marić, moja profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, koja je i sama svojevremeno bila njihov student.”